Download 2626.Aleksandar Loven - Bioenergetika.pdf PDF

Title2626.Aleksandar Loven - Bioenergetika.pdf
File Size2.5 MB
Total Pages152
Document Text Contents
Page 2

ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT
BEOGRAD

Page 76

VI REALNOST: SEKUNDARNA
ORIJENTACIJA

Realnost i iluzija

Na kraju poglavlja o karak tern im tipovima pomenuo
sam da terapeut t reba da ih ima na u m u dok pristupa
pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična
životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje
se pacijent žali; kako vidi sebe — (kako vidi odnos
između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­
čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­
liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi
njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije
i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu
kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba
da bude na orijentaciju te osobe prema realnosti. Mo­
ram dodati da ta usmerenost ne t reba da se napusti
tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­
vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta.

Mada je usmerenost ka realnosti pr imarna, ja to na­
zivam sekundarnom orijentacijom. Ali, sekundarna je
samo sa stanovišta v remena — to jest, orijentacija ka
realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­
stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­
sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­
ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­
gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim
da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život
može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje
koje tako silno želi.

Ali, šta je realnost? I kako možemo reći da li J e
osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam
siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da
ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao

što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­
ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­
nim telom, kreat ivni potencijal za zadovoljstvo i tako
dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari . Misleći
da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac
na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno
viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v iđam? Koliko
je realno nositi teško breme odgovornosti? Ne mislim
da iko zna pravi odgovor na to pi tanje; zato, pređimo
na drugo pitanje.

Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je
u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav
se on nadao da će biti, i da nije s iguran koliko su
njegova očekivanja realna. Imajući to na umu, kao i
činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu
osobu, terapeut obično može uočiti one aspekte mišlje­
nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može
reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više
na iluziji nego na realnosti .

Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­
presivna, jer se njen brak raspadao. Otkrila je da je
njen muž imao vezu sa drugom ženom i to otkriće je
slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj
ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su po­
godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala
da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom
uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da
je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može
ponuditi više nego što ona nudi?

Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijent-
kinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti
»besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda
je takva — daleko od besprekornog. Uverenje da muš­
karac t reba da bude zahvalan svojoj ženi, j e r ga je
učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je
efekat takvog stava negiranje i kastr i ranje muškarca.
Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije 2 9 , koja nudi
mogućnost da se otkri ju iluzije i da se mišljenje i po­
našanje ponovo postave na solidniju osnovu.

Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija s tu­
dirajući shizoidnu ličnost 3 0 . Beznađe shizoidnog prisi­
ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj duh u

Lowen, Depression and the Body, op. cit.
Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op. cit.

152 153

Page 77

borbi za život. U situaciji kada čovek oseća da ne može
da promeni ili izbegne preteču realnost, pribegavanje
iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Svaka
shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da
će biti ispunjene. Osećajući da je njena ljudska priroda
odbačena, ona će razviti iluziju da je superiornija od
običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje po-
seduje. On je otmeniji nego drugi muškarci ; ona je
čistija nego druge žene. Te iluzije su često u suprot­
nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Na pri­
mer, mlada žena, čije je seksualno ponašanje slobodno
i promiskuitetno, veruje da je ona čista, sa puno vrlina.
Ideja iza te iluzije je nada da će jednoga dana naići
princ koji će, gledajući iza njene spoljašnje razvrat-
nosti, otkriti njeno zlatno srce.

Međutim, opasnost iluzije je da produžava beznađe.
Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava:

Kada iluzija stekne moć, ona nastoji da se zado­
volji, gurajući time osobu u konflikt sa realnošću,
što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Nastoja­
njem da se zadovolji iluzija, žrtvuju se dobra oseća­
nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po
definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. U tom
beznađu, ona je spremna da se odrekne zadovolj­
stva i da održava život u neizvesnosti', u nadi da
će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe 3 1.

Jedna moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju
rekavši : „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže
sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­
re" 1«

Tema „nerealni ciljevi" bila je predmet diskusije u
toku mog proučavanja depresija. Osnovni nalaz je bio
da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu
nerealnosti u njene akcije i ponašanje. Iz ovoga postaje
jasno da depresivna reakcija redovno prat i rušenje
iluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo naveden je zna­
čajan paragraf koji bih hteo da ci t i ram:

Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U|
detinjstvu, koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti
i samoprihvatanja, projektovaće u svoju sliku o bu-

31 ibiđ., str. 127.
32 Ibid., str. 121.

dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti.
Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila
odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prih-
vatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protiv
osećanja bespomoćnosti i nemoći, njen um će pri­
rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti
u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Um sa svojim
fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne
nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i
snovima. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz
detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­
ljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo
ostvarenje je nedostižan cilj 3 3 .

Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje
uloge iluzija na sve ka rak te rne tipove. Svaka karak­
terna s t ruktura proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja
su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i
prihvatanja sebe". Prema tome, u svakoj karakternoj
strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji nadokna­
đuju rane zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t rauma,
veće je ulaganje energije u predstavu ili iluziju, ali je u
svakom slučaju ulaganje znatno. Energija koja je ulo­
žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­
ganju svakodnevnom životu. Sposobnost osobe da se
uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­
ćena.

Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao što
je i svaka ličnost jedinstvena. Međutim, radi boljeg ra-
zumevanja, možemo da opišemo u opštim cr tama vrste
iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku karak te rnu s t ruk­
turu.

Shizoidni karakter: Pomenuo sam da se shizoidna
osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. Ona je pre-
rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke
osobe čak zamišljaju da su usvojene. Jedan moj paci­
jent mi je, na primer, rekao: „Iznenadno sam postao
svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­
gnanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom
da će jednoga dana moj otac, kral j , doći i proglasiti
fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . Shvatam da još uvek
ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti . Do
tada treba da održavam svoje ,pretenzije'. Pr inc se ne

83 Ibiđ., str. 25.

154 155

Page 151

i osećajna životinja — i, on je samo muškarac ili samo
žena. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on
je samo živi organizam. On mora živeti na svim ni­
voima odjednom, a to ni je lak cilj. Da bi pojedinac
bio integrisan mora se identifikovati sa svojim telom i
svojim recima. Kažemo da je čovek onoliko dobar ko­
liko je dobra njegova reč. Da bi se postigla ta integra­
cija, čovek mora početi od tela — vi ste vaše telo. Ali,
to se ne završava na telu. Covek mora završiti kao reč
— vi ste vaša reč. Ali, reč mora doći iz srca.

302

SADRŽAJ

I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE 9
Rajhovska terapija, 1940—1945 9
Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953 19
Razvoj bioenergetike 28

II POJAM ENERGIJE 37
Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret 37
V i ste vaše telo 4 4

Um, duh i duša 51
Život tela: bioenergetska vežba 58

III JEZIK TELA 69
Suština života: suština stvari 69
Interakcija sa životom 74
Telesni znaci i izražavanje 83

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA 89
Put u otkrivanje sebe 8 a

Jezgro terapije l u U

Anksioznost MW
V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA 115

Princip zadovoljstva H5
Ego i telo 1 2 1

Karakterologija 1 2 9

Shizoidna karakterna struktura 130
Opis 1 3 0

Bioenergetsko stanje 1 3 0

Fizički aspekti 1 3 1

Psihološke odlike 1 3 2

Etiološki i istorijski faktori I 3 3

Oralna karakterna struktura 1 3 4

Opis 1 3 4

Bioenergetsko stanje 1 3 4

Fizičke karakteristike 135
Psihološke odlike I 3 5

Etiološki i istorijski faktori 136

303

Page 152

Psihopatska karakterna struktura 137
Opis 137
Bioenergetsko stanje 137
Fizičke karakteristike 138
Psihološke odlike 139
Etiološki i istorijski faktori 139

Mazohistička karakterna struktura 141
Opis 141
Bioenergetsko stanje 141
Fizičke karakteristike 142
Psihološke odlike 143
Etiološki i istorijski faktori 143

Rigidna karakterna struktura 144
Opis 144
Bioenergetsko stanje 145
Fizičke karakteristike 115
Psihološke odlike 146
Etiološki i istorijski faktori 146

Hijerarhija karakternih tipova 147
VI REALNOST: SEKUNDARNA ORIJENTACIJA 152

Realnost i iluzija 152
Zakačaljke 159
Uzemljavanje 168

VII STRAH OD PADANJA 173
Strah od visine 173
Vežba padanja 177
Uzroci anksioznosti padanja 186
Zaljubljivanje 19°

VIII STRES I SEKS 197
Gravitacija: opšti pogled na stres 197
Bol u slabinama 203
Seksualno rasterećenje 214

IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE .. 229
Samoizražavanje i spontanost 229
Zvuk i ličnost 236
Oči su ogledalo duše 245

Kontakt očima 245
Oči i ličnost 250

Problemi glave i očiju i bioenergetika 253
Glavobolje 263

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST 268
Proširivanje svesti 268
Reči i povišavanje svesti 282
Principi i karakter 290

304

ALEKSANDAR KRON:

BIOENERGETIKA

Recenzija:

DUŠAN PAJIN

Korice:
ŽARKO ROŠULJ

Tehnički urednik:

BOGDAN ČURCIN

Korektor:

DOBRILA MAKSIMO VIC

Izdavač:
Nolit, Beograd, Terazije 27

Glavni i odgovorni urednik:

MILOŠ STAMBOLIĆ

Štampa:

Dirografika, Subotiea

Tiraž:
5.000 primeraka

1984.

Similer Documents