Download Autogeno zavarivanje PDF

TitleAutogeno zavarivanje
File Size1.1 MB
Total Pages26
Table of Contents
                            3. GASNI PLAMEN I GORIVI GASOVI – OSOBINE I PRIMJENA
4. TEHNOLOGIJA GASNOG ZAVARIVANJA
Propisivanje tehnologije gasnog zavarivanja uključuje izbor i nagib gorionika, izbor žice za zavarivanje, kao i izbor tehnike i parametara zavarivanja (veličina mlaznice, prečnik žice, brzina zavarivanja, potrošnja acetilena, kiseonika i žice za zavarivanje).
	4.2. Tehnike zavarivanja unaprjed i unazad
3. GASNI PLAMEN I GORIVI GASOVI – OSOBINE I PRIMJENA……….……..………...………...12
4. TEHNOLOGIJA GASNOG ZAVARIVANJA………………………..………..………………...….18
                        
Document Text Contents
Page 2

1

1. UVOD

Plinsko zavarivanje ili zavarivanje plinskim plamenom spada u
grupu zavarivanja taljenjem, gdje se osnovni materijal topi
toplinom plamena, koji nastaje izgaranjem gorivog plina
(acetilen, propan, butan, vodik) s čistim kisikom ili kisikom iz zraka.
Najtopliji plamen daje izgaranje acetilena s čistim kisikom (temperatura
je 3 160 ºC), uz oslobađanje ugljikovog dioksida (CO2) i vodene
pare (H2O). Plinsko zavarivanje se izvodi s dodatnim materijalom, ali
ponekad i bez njega. To je jedan od najstarijih načina zavarivanja i
najsvestranijih postupaka zavarivanja, ali u zadnje vrijeme je sve manje
zastupljen. Uglavnom se danas koristi za zavarivanje čeličnih cijevi i
cijevi od sivog lijeva, a koristi se i za popravke. Oprema relativno nije
skupa, plamen je više raspršen od električnog luka, uzrokujući
sporije hlađenje, koje vodi većim zaostalim naprezanjima i
deformacijama. Sličan postupak je plinsko rezanje, uz dodatno
dovođenje čistog kisika. Kisik-acetilen plamen ima vrlo veliku
industrijsku primjenu kod tvrdog lemljenja, toplinskog rezanja i
lokanih toplinskih obrada.

Zavarivanje plinskim plamenom koristi se za zavarivanje čelika, sivog
lijeva, bakra, aluminija i njihovih legura. Postupak zavarivanja je
jednostavan, oprema jeftina, ali je brzina zavarivanja mala, dok
upaljivost i eksplozivnost rada povećava opasnost pri radu.

Slika 1. Gasno zavarivanje i rezanje

http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1tita_na_radu
http://hr.wikipedia.org/wiki/Eksplozija
http://hr.wikipedia.org/wiki/Brzina
http://hr.wikipedia.org/wiki/Legura
http://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminij
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijev
http://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijev
http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celik
http://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_obrada
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tvrdo_lemljenje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hla%C4%91enje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_luk
http://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijev
http://hr.wikipedia.org/wiki/Cijev
http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celik
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_para
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodena_para
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksid
http://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanj
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zrak
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kisik
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vodik
http://hr.wikipedia.org/wiki/Butan_(plin)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Propan
http://hr.wikipedia.org/wiki/Acetilen
http://hr.wikipedia.org/wiki/Plamen
http://hr.wikipedia.org/wiki/Materijal

Similer Documents