Download Луј Леже - Словенска Митологија PDF

TitleЛуј Леже - Словенска Митологија
File Size564.2 KB
Total Pages90
Table of Contents
                            Luj Leže
Slovenska mitologija
	Naslov originala:  Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901
	Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904
	Luj Leže Slovenska mitologija Uvod
	Glava prva Izvori za slovensku mitologiju
		Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke hronike Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa. - Strani hroničari:Adam Bremenski, Helmold, Titmar, Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. - Jezik. - Apokrifni izvori.
		I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja
		II  Strani hroničari
		III  Likorezni spomenici - jezik
	Glava druga Vrhovni bog
	Glava treća Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid
		Perun
		Svetovid - (Svantovit)
		Još nešto o otkriću idola u Zbruču
	Glava četvrta
		Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije (Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. - Mokoš. - Svarog, Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i balkanska predanja
		Volos - Veles
		Horz
		Dažbog
		Simargl
		Mokoš
		Svarog - Svarožić - Suarazici
		Stribog
		Trajan - Trojan
	Glava peta Mlada božanstva
		Triglav. - Jula. - Radgost (Radigost). - Podaga. - Pripegala. - Crnobog. - Bezimena božanstva. - Rinvid. Turipid. Turuvid. Pizamar. Crnoglav (Tijernoglav). - Boginje. - Domaći bogovi. -
		Triglav
		Jula
		Radigast - Radgost
		Podaga
		Pripegala
		Crnobog (Crni bog)
		Bezimena božanstva
		Rinvid, Turupid, Puruvid, Pizamar, Crnoglav
		Boginje
		Domaći bogovi
	Glava šesta
		Božanstva sudbine. - Vile. - Rusaljke. - Vodene nimfe kod Čeha i Poljaka.
		Vile
		Rusaljke
	Glava sedma
		Kultus. - Žrtve. - Žrtvenici. - Hramovi. - Idoli. - Svete šume. - Izvori. - Vračari. - Proroštva.
	Glava osma
		Život na onom svetu. - Da li i Sloveni verovahu u nj? - Suprotna svedočanstva. - Nav, bog Nija. - Raj. - Način sahranjivanja. - Groblja, pogrebne svečanosti. - Kultus precima u Rusiji.
	DODATAK
		Svetovid (Svantovid) i Sveti Vid[273]
		Snimci kipova
		Neke primedbe o slovenskim idolima
	Miodrag B. Šijaković Varijacije na temu: slovenski mit
	Napomene
                        
Document Text Contents
Page 1

Luj Leže

Slovenska mitologija

Naslov originala:
Louis Leger, La Mythologie Slave, 1901

Preveo na srpski Rad. Agatonović, 1904

Luj Leže (1843-1924), francuski lingvista i istoričar, daje veliki doprinos izučavanju
slovenske mitologije. Legende, priče, pesme o postanku vasione, o bogovima, o izuzetnim
ljudima sa božanskim osobinama čine svaku mitologiju, pa i slovensku. Te legende su
(racionalne ili iracionalne sadržine), u stvari, jedna prerušena i preinačena istorija Slovena.

SADRŽAJ

• Luj Leže: Slovenska mitologija - Uvod
• Glava prva: Izvori za slovensku mitologiju

Slovenski hroničari; ruska Nestorova hronika; Češke
hronike: Kozmina, Dalimilova, poljska hronika Dlugoševa.
- Strani hroničari: Adam Bremenski, Helmold, Titmar,
Saks Gramatik, Knytlinga Saga, istorici Otona
Bamberškog, vizantijski hroničari. - Nemi spomenici. -
Jezik. - Apokrifni izvori.

o I Slovenski hroničari iz raznih slovenskih zemalja
o II Strani hroničari
o III Likorezni spomenici - jezik

• Glava druga: Vrhovni bog
• Glava treća: Dva vrhovna boga ruskih i baltičkih slovena Perun i Svetovid

o Perun
o Svetovid - (Svantovit)
o Još nešto o otkriću idola u Zbruču

• Glava četvrta

Volos u Rusiji i Veles u Češkoj, - Volos i Sv. Blez - Vlasije
(Blaise) - Horz. - Dažbog. - Simargl. - Mokoš. - Svarog,
Svarožić - Suarasici. - Stribog. - Trojan - Trajan. ruska i
balkanska predanja

o Volos - Veles
o Horz
o Dažbog
o Simargl
o Mokoš
o Svarog - Svarožić - Suarazici

http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153403
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153402
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153401
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153400
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153399
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153398
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153396
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153395
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153394
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153393
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153391
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153390
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153389
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153388
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153387
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153385
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153384

Page 2

http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153431
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153430
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153429
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153428
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153427
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153426
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153424
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153422
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153421
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153420
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153418
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153417
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153416
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153415
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153414
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153413
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153412
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153411
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153410
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153409
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153408
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153406
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153405
http://www.rastko.rs/antropologija/lleze-mitologija.html#_Toc16153404

Page 45

preokrenuli vrh Triglav na Koruškim Alpima uTerglou. Ime Triglav mi nalazimo u staroj
braniborskoj hronici.[204]

Otonu Bamberškom bi dopušteno, da kod štetinskih Slovena propoveda hrišćanstvo. Oni ga
lepo primiše, uvereni, da će se njihov bog svm moći dobro braniti. Ovom tolerancijom znade
se on dobro koristiti. Pomoću svojih sveštenika počne rušiti sekirama i kosirima sve kontine.
Kad narod vide, da se bogovi ne brane, napadne i sam na hramove, razdeli njihovo blago, a
drva odnese kući za kuvanje jela. Što se tiče idola Triglava, vladika mu razbi trup, uze sve tri
glave, posla ih u Rim, da posvedoči pokrštenje grada. (Herb. II, 32.). U naknadu zato on
pristade, da se poštuje jedan sveti dub, umbre atque amenitatis gratia.

Među pojedinim predmetima kultusa Triglavovog nalazaše se i u Štetinu kao u Arkoni (vidi
glavu o Svetovidu) jedan njemu posvećen konj, dobro uranjen i lepog stasa. Niko ga nije
smeo jahati, a jedan od ona četiri hramovska sveštenika brinuo se o njemu i negovao ga. Taj
je konj činio proricanja. Kad je trebalo preduzeti neki suhozemni pohod, polože najpre na
zemlju devet novih kopalja, na jedan lakat daljine jedno od drugoga. Sveštenik onda dovede
zauzdanog i osedlanog konja, drži ga za uzde, tera ga da triput u oba pravca pređe preko
kopalja. Ako pri tom prelaženju ne dotakne nijedno koplje, onda je preskakanje srećno i
pohod bi se preduzimao. U protivnom slučaju odustajali su od namere (Herb. II, 35.). Da bi
uništio i ovaj način gatanja, Oton smisli da toga konja proda negde na strani (Herb. II, 3.)
ubedivši stanovnike, da je on mnogo sposobniji da vuče kola, nego da proriče. Po jednom
drugom biografu (Prifl. II, 11.), konjsko sedlo bejaše od zlata i srebra i čuvano je u jednoj
kontini.

Triglava nalazimo u gradu Volinu (Volyn). Po pokrštenju ove varoši sveštenici, ostavši verni
kultusu idola, napustiše grad, povukoše se u sela (Ebbo, II. 13.). "I kako je Oton bio razorio
hramove i uništio kipove bogovske, oni odneše van ove oblasti jedan zlatan kip Triglava, koji
bejaše njihov glavni bog. Povere ga na čuvanje jednoj udovici, koja življaše u jednom
seocetu, gde se ovo dragoceno blago teško mogaše pronaći. Udovica uvije idola u haljine,
izvrti rupu u stablu jednoga vrlo debeloga drveta, i tu sakri ovu svetinju tako, da se nije mogla
ni videti ni dotaći. Ostavila je samo jedan mali otvor, kroz koji neznabošci mogahu prineti
žrtvu i ponude. ('Solummodo foramen modicum ubi sacrificium inferretur in trunco patebat '.)
I niko k njemu ne prilazaše, osim onaj koji prinosi žrtvu. Oton dozna za ovoga idola. Pobojao
se, da posle njegovog odlaska on doprinese, da se narod još neučvršćen u hrišćanskoj veri
vrati paganizmu; te potraži načina da ga se lukavstvom dočepa.[205] Da su neznabožački
sveštenici slučajno doznali za njegovu nameru, možda bi bili sakrili svoj paladijum u kakvo
još nepristupnije mesto. Ovu delikatnu misiju poveri episkop nekom svom drugu Hermanu.
To beše vešt čovek, koji razumevaše i urođenički jezik. On mu naredi, da se preobuče u
slovensko ruho, pa da ode k udovici, kao da želi Triglavu prineti žrtvu. Herman posluša.
Ispriča udovici, da je nedavno izbegao jednu strahovitu buru, zahvaljujući jedino Triglavovoj
zaštiti, i zato hoće da mu prinese žrtvu. Udovica mu pokaže sveto drvo i rupu, gde može
staviti svoje ponude, preporučujući mu da nikom ne kazuje to mesto, ako misli na svoj život.
On uđe i jednu tajanstvenu ogradu, baci kroz onaj otvor jedan srebrni novac, tako da se
mogao čuti i njegov zvek, te da se veruje, da je zaista prineo žrtvu; po tome ga opet izvuče. Pa
da bi pokazao sve svoje prezrenje prema Triglavu, on umesto žrtve, bici mu jedan veliki
ispljuvak (sputaculum ingens). Zatim pregleda svuda, ne bi li mogao dići idola. Ali on beše
tako dobro i stablu zatvoren, da ga beše nemogućno izvaditi. Gledajući oko sebe, opazi
Triglavovo sedlo obešeno o ogradu. Bilo je vrlo staro i potpuno neupotrebljivo. Diže ga i
sakri, pa ga posle odnese kao dokaz onih paroga koje je učinio, da se dočepa idola."

Page 46

Dosta je čudnovat završetak priče. Mogli bismo se zapitati, da li Hermanu treba verovati; i da
nije on pronašao istoriju o sedlu, da zagladi svoj neuspeh, ili da on prosto nije digao kakvu
bilo konjsku opremu? Neznabožačka starica je izvesno skrila sedlo u bezbedan zaklon od
hrišćanske pohotljivosti.

Posle ovoga uzaludnoga pokušaja pomeranski apostol nije više na tome nastojavao. Bojaše se
da ga optuže za lakomstvo, ako bi i dalje gledao, da se dočepa skupocenoga idola. Stoga sada
pribeže ubeđivanju. Sakupi kneževe i starice, i zakune ih da se mahnu kultusa Triglavovog, i
da upotrebe ono zlato, od čega je on načinjen, na otkup svojih robova.

I biografi Otona Bamberškog spominju Triglavov kultus u Štetinu. Ovaj grad (Ebbo, III; 1.)
sadržavaše u svome opkopu tri planine. Najveća, ona u sredini, beše posvećena
neznabožačkom bogu Triglavu. Njegov idol imađaše tri glave. Zlatan zavoj pokrivaše mu oči
i usne. Neznabožački sveštenici ovako objašnjavahu ove pojedinosti: njihov veliki bog ima tri
glave, jer vlada trima kraljevinama, nebom, zemljom i paklom. Lice mu je pokriveno
zavojem, jer neće da vidi ni da pozna grehove ljudske. Ruskom naučniku Kirpičnikovu ove su
priče izgledale možda sumnjive.

Sloveni, veli on, nisu mogli imati hrišćansku ideju; a nije nikako mogućno, da jedan bog, koji
predviđa budućnost, ne zna za ljudska dela.[206] G. Kirpičnikov se još pita, da ovde nemamo
jednu deformaciju hrišćanske Svete Trojice. Tako se mislilo, da se u Svetovidu vidi sv. Vid. S
ovakvim skepticizmom ide se vrlo daleko. Pa ipak je izvesno, kao što smo to i dokazali u
studiji o Svetovidu, da su baltički Sloveni obožavali idole policefale (mnogoglave).

Po samom priznanju Otonovog biografa (Ebbo, III, 1.), kultus Triglavu i drugim idolima, čija
imena ne znamo, ne iščeze tako lako. Kad je Oton preobratio, ili bar mislio, da je preobratio
ceo Štetin, zapovedi da se neznabožački hramovi predadu ognju, a da se mesto njih sagrade
dve crkve, od kojih jedna na samom Triglavovom bregu dobi ime sv. Adalberta. No
idolopoklonički sveštenici ne behu se odrekli obožavanja idola, a još manje prihoda od
crkava. Tražahu samo priliku, da narod vrate u paganizam. I zaista dogodi se, da u gradu
zavlada epidemija, smrtnost bi velika; sveštenici ubediše narod, da je svemu tome zlu uzrok
njihovo pokrštenje, te da se treba vratiti idolima. Svi će stanovnici, govorahu oni, pomreti,
ako se gnev bogova ne ublaži uobičajenim žrtvama. Podstaknut ovim govorima narod zatraži
svoje idole, prinese im žrtve, pa napadne na hrišćanske crkve. (Ebbo, III, 1. - Herbord, III,
16.) Razore polovinu one crkve koja je bila namenjena vernima; no ispred oltara ustukoše.
Tada se razorači obrate idolskom svešteniku, i reknu mu: "Mi smo učinili ono, što se nas
ticalo; sad ti sruši i nagrdi svetilište ovoga neznabožačkoga boga" (teutonici dei). Sveštenik
uzme sekiru, podigne ruku, no ona osta ukočena, na što on zakuka: "Jaoj, kakva je to sila
ovoga nemačkoga boga, i ko će joj odoleti? ' Vidite kako me je udario, mene, koji sam napao
na njegovu svetinju '. Narod se začudi i pitaše se šta da radi. Dobiveni ili Ebo izmišljeni
odgovor jeste dosta čudnovat. "Sagradite ovde kuću svome bogu pored kuće tevtonskoga
boga, i poštujte i ovoga kao svoje bogove, iz straha da vas gnev njegov sve ne pomori". Oni
poslušaše, i do povratka pobožnoga apostola Otona ostadoše u toj zabludi, služeći i Bogu i
đavolima.

Triglav se spominje još i u opisu čudesa sv. Otona. (Mon. germ. t. XII, str. 91.) To beše jedno
zlo božanstvo, koje je imalo i jednu ženu.

Triglav očevidno pokazuje i neke sličnosti sa Svetovidom; ali nema razloga ne staviti ga u red
nezavisnih bogova. Svetovid imađaše četiriglava idola, Ružievid - Ruđevid jednoga sa sedam

Page 90

Iduće god. 1874. na kongresu arheološkom u Kijevu, posetio sam i razgledao krakovske zbirke. Idol, o kome je reč, sad pripada Akademiji Nauka u Krakovu.

Predsednik akademije g. Majer izvoleo je dati mi u minijaturi taj lik, koji sam ja dao Senžermenskom muzeju, gde se i sada nalazi pod br. 21886. - G. Solomon

Renah reprodukovao je ovaj lik u Anthropologie od god. 1894. str. 174; i izvoleo mi poslati kliše. G. baron Davril takođe je poklonio institutu jedan faksimil toga

spomenika.

[156] Vidi dalje str. 112- 113.

[157] Knytlinga Saga (loc. cit.) spominje isto tako idola Repvit-a i Puruvit-a.

[158] Saks navodi natprirodne kazne, koje su ti bogovi ili bolje - demoni dosuđivali neznabožačkim Slovenima. Navodi takav jedan primer, koji je teško prevesti:

Nec mirum si illorum potentiam formidabant a quibus stupra sua saepe numero punita meminerant. Si quidem mares in ea urbe cum foeminis in concubitum

adcitis canum exemplo cohaerere solebant, nec ab ipsis morando divelli poterant, interdum utrique perticis e diverso appensi inusitato nexu ridiculum populu

spectaculum praebuere. Ei miraculi foeditate solennis ignobilibus statuis cultus accessit creditumque est earum viribus effectum quod daemonum erat poraestigiis

adumbratum". Ovo ponavlja i Knytlinga Saga. Malo dalje (str. 579). Saks ne okleva ispričati i neka čuda izvršena molitvom novih hrišćanskih sveštenika. "Nec

praedicationis eorum ministerio miracula defuere". Bez sumnje on hoće prema neznabožačkim čudesima, koja ne spori, da stavi hrišćanska, koja se još manje

mogu sporiti.

[159] Ebbo, III, ap. Pertz. Monumenta, VII, str. 861, 865, Herbord, III, 6.

Similer Documents