Download RENESANSA U FRACUSKOJ PDF

TitleRENESANSA U FRACUSKOJ
File Size869.3 KB
Total Pages14
Document Text Contents
Page 7

ŠKOLA U FONTENBLOU

Pre nego što posvetimo pažnju i ostalim znamenitim skulpturama francuske
renesanse, moramo se osvrnuti na jednu koloniju italijanskih umetnika koja je
stvarala u Fontenblou i sa svojim pomoćnicima, francuzima i Nizozemcima,
osnovala školu poznatu pod imenom Škola u Fontenblou.

Na čelu sa glavnim predstavnikom , Primatičem, izvršila je veliki uticaj na
celokupnu francucsku umetnost toga vremena, između ostalog i na skulpturu.

Po povratku iz španskog ropstva, kralj Fransoa I rešio je da preuredi svoje
omiljeno boravište, vrlo stari dvorac Fontenblo, sagrađen nedaleko od Sene, na
ivici jednešume pune divljači , izuzetno podesne za lov. Na adptaciji i dekorisanju
dvorca, bili su angažovani italijanski umetnici. Prvi među njima, koji se nastanio
u dvorcu Fontenblou, bio je firentinac po imenu Đovani Batist di jakopo, zvani Il
Roso (riđi), po boji svoje kose. On se školovao u Rimu, u Mikelanđelovoj školi,
između 1523-1527. godine. Sa svojim pomoćnicima, francuzima, dekorisao je
dvorac freskama, uokvirenim reljefima od stuk „Galerija Fransoa I“. Ovaj dekor
više ne postoji ali nam je njegov izgled poznat na osnovu šest dragocenih
tapiserija iz bečkog muzeja, koje su bile iztkane u Fentenblou i na kojima su
Rosove freske verno reprodukovane.

Godinu dana posle Rosa, došao je bolonjac Frančesko Primatičo, učenik
Đulija Romana, čiji je uticaj na sudbinu francuskog slikarstva bio još dublji, pošto
je on ostao u Fontenblou skoro četrdeset godina. Primatičev rad je bio svestran:
bio je „redovni kraljev slikar“, ali i upravnik gradilišta, čija je vlast bila tolika da je
zaveo pravu diktaturu u umetnosti. Primatičove slike, po elegantnom crtežu i
sistematskom izduživanju proporcija odaju uticaj Parmiđanina. Nažalost, sve su
nestale, osim dve, koje se sada nalaze u Engleskoj („Bekstvo Jelenino“, i „Ulis
priča svoje doživljaje Penelopi“).

Ulisova galerija u Fontenblou, koju je dekorisao po Pikačovim crtežima,
njogov pomoćnik Nikolo del Abonte de Modena, bila je uništena za vreme Luja
XV,1736.godine. Taj vandalizam je utoliko veći, kada se istakne da je taj ansaml
bio jedan od glavnih izvora inspiracije francuskog slikarstva XVII veka. Ali
Primatičo se nametnuo i u drugim oblastima umetnosti. On je sagradio za
kardinaka Šarla de Lorena dvorac u Medonu sa uvenom pećinom sa školjakama.
Napravio je crteže za grob Anrija II, koji je trebalo da bude sagrađen u kružnoj
kapeli Valoa u Sen deniu i crteže za mauzolej Kloda de Giza u Žoanvilu. Njegova
uticaj kao direktora, proširio se i na dekorativnu umetnost: napravio je nacrte za
čuvene omalje u crkvu Sen per u Šartru, koji su najverovatnije bili namenjeni za
kapelu dvorca u Fontenblou.

Fontenblou je privukao i druge italijanske majstore, arhitekte u vajare.
Među arhitektama treba izdvojiti među svima, Vinjola i Šerlioa. Fransoa I je želeo
da iskoristi svađu pape Julija II i Mikelanđela, da bi Mikelanđela privukao u
svoju službu, ali kako mu to nije pošlo za rukom, morao se zadovoljiti
Banvenutom Čelinijem.

7

Page 8

VAJARSTVO I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI

Iako sam Primatičo nije bio vajar, izvršio je zapanjujuć uticaj na francuske
skulptore XVI veka, a najveći uticaj njegovog stila ogleda se na delima Žona
Gužona i Žeremija Pilona, pa čak i na provincijalcima, poput Ližea Rišea. Njogov
uticaj bio je mnogo veći nego uticaj vajara Benvenuta Čelinija. Često su ovi
umetnici samo izvodili skulpturu po Primatičijevim nacrtima,a u svakom slučaju ,
bili su u potpunosti prožeti njegovim stilom, elegantnim, parmiđaninovskim
manirima.

Neku vrstu protivteže tom stilu predstavlja imitiranje antičke skulpture. Za
dekotisanje dvorca Fontenbloa, Primetičo je doneo iz Rima gipsane odlive
najlepših antičkih modela: Arijane,Knidske Venere, Laonona, Marka Aurelija na
konju i dr. Ne treba zaboraviti da su Žan Gužon i Žerman pilon imali prilike da
se preko ovih odlivaka upoznaju sa grčko-rimskom skulpturom i vrlo je verovatno
da njihovo celokupno poznavanje antike potiče od njih.

Prvi francuski vajar iz te generacije, Pjer Bontan(1505-1568), spada baš
među umetnike koji su neposredno bili pod tim dvostrukim uticajem: manirizma i
antike. Pre nego što se nastanio u Parizu, oko 1545.godine, bontan je učestvaovao
u adaptiranju dvorca Fontenbloa, pod primatičevom upravom. Itađivao je dekor od
stuka za „kraljičinu sobu“,a potom u izlivanju antičkih statua čiji su kalupi doneti
iz Rima. Nadgorbni spomenik Fransoa I u Sen Deniu, koji su započeli orleanski
skulptori Fransoa Kerm i Fransoa Maršan (poslednji predstavnici Loarske škole),
velikim delom je njegova tvorevina. On je izgradio ležeće statue pokojnika i
baroreljefe od mramora na postolju. Neki mu pripisuju nadgrobnu statuu kapetana
kraljeve garde Šarla iz 1557., koja se danas nalazi u Luvru, kao i dve jako lepe
biste, srodne po stavu i stilu: Gijama de Belea i admirala Šaboa.

Žan Gužon (1510-1568), je nesumnjivo najpopularniji od svih vajara
francuske renesanse. Međutim, o njemu se malo šta zna, pa je u vezi sa njegovim
delima ostalo dosta spornih pitanja. Smatra se da je Gužon poreklom iz Ruana.
Nije poznato gde se školovao. Zna se da je jedan od njegovih najarnijig+h radova
jedan stb tribine za orgulje u crkvi Sen Maklu u Ruani , delo dosta skromne
vrednosti, ali značajno što po modelaciji predstavlja čist primerak klasičnog stila.
Sporno je ,eđutim, da li su neka druga, mnogo važnija skulpturka dela iz Ruanske
katedrale zaista njegova. Njemu se, naime, pripisuje Luja de Breze, senešala
Normandije, supruge Dijane od Pašijea, čuvene favoritkinje Anrua II,kao i glava
kardinala Žorža II, sa čuvenog nadgorbnog spomenika dvojice amboarskih
kardinala, o kome je već bilo reči. Iz Ruana, Gužon je prešao 1543. u Pariz gde
se odmah udružio sa arhiepsikopom Pjerom Leskom i dobio zadatak da dekoriše
tribinu koja predvaja hor od broda u crkvi Sen Žermen ’ Okoleoa. Reljefi sa ove
tribine, rađeni po obradi draperije, čuvaju se danas u Luvru. Godine 1546. Lesko
ga je angažovao kao „kraljevog skulptora“, na dekorisanju nove fasade Luvra,
koju je on kao arhitekta izveo.

8

Similer Documents